Kulturno nasleđe i digitalizacija

Podeli članak

Felix Romulijana, srednjovekovni grad Ras, manastiri Studenica i Sopoćani, stećci (srednjovekovni nadgrobni spomenici), kolo, zdravice… Šta ih povezuje?

Svi znate za Unesco – agenciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu i njenu čuvenu listu kulturnog nasleđa. Kada se neko materijalno ili nematerijalno dobro nađe na ovoj listi, znači da je toliko vredno za čovečanstvo da se i u slučaju najvećih katastrofa mora sačuvati.

I svaki put kada još jedno dobro Unesco doda na listu, kao što je pre par godina bio slučaj sa pevanjem uz gusle, nemoguće je ne osećati ponos. Nešto što je naš narod stvorio je toliko vredno da nadmašuje nacionalne i vremenske granice, pa se mora, po svaku cenu, sačuvati za sva vremena.

I to sve zvuči odlično.

Dok se ne zapitamo koliko mi radimo na očuvanju kulturnog dobra? Kada ste poslednji put posetili neki manastir, muzej ili se upoznali sa kulturom svog mesta? Ne skoro?

Mnogi će reći – pandemija. Ali i podaci za 2019. godinu svejedno nisu bili pohvalni i pokazali su pad u broju poseta kulturnim institucijama.

Da li su samo posetioci odgovorni? Tu bismo, naravno, morali da kažemo ne. Odgovornost je i na drugoj strani. Ali, postoji li način da se nađemo na pola puta i nađemo rešenje? Čak rešenje sa dalekosežno pozitivnim posledicama?

Da. To rešenje je – digitalizacija kulturnog nasleđa.

Kultura iz prošlosti mora imati samo – budućnost

Kulturna baština, kulturno dobro ili nasleđe. Koju god sintagmu odabrali odnosi se na isto – dobra nastala u prošlosti i nasleđena od prethodnih generacija. Kulturno nasleđe ima ogromnu nacionalnu vrednost. Pojedina, kao što je to slučaj sa onima stavljenim pod Uneskovu zaštitu, imaju i nadnacionalnu vrednost.

Kulturno nasleđe ne samo da je veza sa prošlošću jednog naroda već je i slika njenog identiteta. Otuda je neizmerno važno sačuvati ga i održati živim.

Kako kulturno nasleđe koje imamo predstavlja i nas same, to je jedino što ostavljamo budućim generacijama. Naša komunikacija sa budućnošću, ali i njihova sa prošlošću. Naš narod je i sam, suočen sa različitim gubicima, svedok nepovratnog gubitka vrednih knjiga, objekata kulture i drugih istorijskih svedočanstava o prošlosti našeg naroda.

Danas, uz sve prednosti tehnologije, mi nemamo ni najmanje pravo da se kao narod ne obavežemo na brigu o kulturi koja ostaje za nama.

A kako izgleda pomenuta digitalizacija? I koje su njene prednosti po nas, danas?

Očuvanje kulturnih dobara – za sva vremena, na svakom mestu

Pomenuta digitalizacija može se odvijati na razne načine. Kulturna dobra mogu biti dostupna sa sajtu i/ili aplikaciji. U oba slučaja, kada se zaista radi kako treba, sva kulturna dobra su dostupna ljudima u vidu multimedijalnih alata. Jedno od njih su, recimo, virtuelne ture. Njima u 3D-u možete prošetati bilo kojim objektom, galerijom, muzejem. Možete posetiti bilo koji kulturni događaj ili izložbu.

A najbolje je to što niste ograničeni ni vremenom ni prostorom. Dakle, pored toga što se sva dobra čuvaju zauvek, za buduće generacije, ona postaju pravi digitalni kulturni svet otvoren 24 sata, sedam dana u nedelji. I tom svetu pristupate sa bilo koje lokacije. Ako ste iz bilo kog razloga sprečeni da obiđete manastir koji ste oduvek hteli ili izložbu koja svedoči o prošlom životu našeg naroda, ona će vam biti dostupna na klik.

Pritom, virtuelne ture sadrže dodatne sve informacije o onome što trenutno gledate. Audio i vizuelno su (kada ih prave profesionalno!) snabdevene svim posetiocima neophodnim podacima. A ugođaj je više nego nestvaran – jer ste vi aktivni činilac posete.

Vi oživljavate prošlost kako god vam padne na pamet i postajete, na neki način, sami svoj vodič. Može li bolje?

Promocija i turizam u jednom

Kada digitalizaciju sprovodite potpuno, pa recimo, imate i aplikaciju kao vrstu multimedijalnog vodiča kroz kulturna dobra, onda ste otišli i korak dalje. Vi u svom džepu nosite turističkog vodiča, koji vas bilo kada može informisati šta da posetite, da vam da razloge zašto je to kulturno dobro važno. I na kraju i da na mapi prikaže lokaciju i odvede vas do samog mesta.

Aplikacija ili sajt (šta vam je zgodnije) je čuvara svih vama znanih i neznanih mesta, izložbi, knjiga, zdanja koje morate posetiti. Naša zemlja bogata je kulturom koju, nažalost, nedovoljno poznajemo. A sada je na klik od vas interaktivna multimedijalna brošura sa kojom ćete moći da se zaputite u bilo koji deo Srbije zainteresovani  i sa elanom.

To se odnosi kako na domaće, tako i na strane turiste. Sve informacije je, kada je u pitanju potpuna digitalizacija, moguće prevesti na svetske jezike.

Što koristi i vama, kada vam u goste dođe prijatelj iz inostranstva, pa ne morate da razmišljate kako se prevodi „nadgrobni spomenik”, tj. stećak.

Na kraju, dalekosežno, onaj broj posetilaca koji je na početku teksta opadao što se posete tiče, sada je već porastao.

Digitalizacija i obrazovne institucije

Gotovo svake godine u toku prijemnih ispita javnost je „šokirana”, jer deca ispod slika pesnika i pisaca ne ume da navede ispravno ime.

Ali, velika istina je da se mi tim „novim” generacijama nismo uopšte prilagodili. Slike koje gledaju nisu vredne pažnje onih koji se digitalnim tehnologijama koriste svakodnevno, često mnogo veštije nego mi.

Ali, kada biste deci o Vuku Karadžiću pričali dok oni u 3D-u razgledaju njegovu kuću, njihova pažnja bi bila Vaša. I sigurno Vuka sledeći put ne bi pomešali sa Dositejem Obradovićem.

Digitalizacija kroz virtuelne ture je moćno nastavno oružje, u svim uzrastima. Skriptima i prezentacijama besomučno iskucanim tekstom dodajte digitalizovane predstave onoga o čemu pričate i već se iskoračili – u sadašnjost nastave.

Prvi korak vodi – drugom koraku.

Zašto je digitalizacija kulturnog nasleđa bitna?

Kada napravite prvi korak, više nema nazad. Zakoračili ste u sferu digitalnog, koja isključivo napreduje. Primeri virtuelne ili proširene stvarnosti već se uveliko primenjuju  u svetu. Sa jednim vr-om vi pred sobom možete imati sliku i priliku prestonice Nemanjića i njih kako se njome šetaju. Ili bilo koju studeničku fresku. Možete listati knjigu kao da je pred vama.

A kada uzmemo u obzir bogatstvo naše istorije, nema sumnje da je arhiva koja bi tako nastala bila ogromna. Ono što joj na kraju treba jeste sistemska organizacija, koja bi sve to lako čuvala i omogućavala pristup svakom sadržaju. A takvu organizaciju može imati samo multimedijalni vodič poput sajta ili aplikacije.

Neki primer?

Ako vam išta od rečenog zvuči suviše apstraktno i niste baš načisto kako to u praksi izgleda, imamo dobru vest za vas. U Srbiji postoji jedinstven sajt koji je vrstan primer digitalizacije. On je pravi primer za sve što smo vam u tekstu rekli.

Taj sajt je galerijeimuzeji.rs.

Sada je na vama da napravite prvi korak. Bukvalno. Izaberite izložbu koja vam se dopada i prošetajte se njome a da fizički ne morate ni mrdnuti.

Pročitajte još